Foto-na njih smo ponosni: Da li ste znali ko su bile značajne Kikinđanke?

Po njima se zovu kikindske škole i ulice, odigrale su značajnu ulogu u kulturnom i društvenom životu Kikinde, zaveštale, darivale i obogatile duhovni, prosvetni, književni i sportski opus grada. Ali koliko stvarno znate ko su bile? Pretpostavljamo jako malo, ili ni toliko. Najmanje što im dugujemo je da osvežimo sećanje na njih, istrgnemo iz zaborava i upoznamo i mlađe generacije o ženama koje su iznad svega bile jake, uspešne, borci i sinonim za ženu sa velikim Ž. Veliku zahvalnost u tome dugujemo Centru za podršku ženama i publikaciji „Kikinda iz ženskog ugla“ i Narodnom muzeju Kikinda. Ima ih svakako više, ali za sada pogledajte fotografije 17 značajnih Kikinđanki koje smo priredili i saznajte nešto o njima:

Nina Ana Petrović (Velika Kikinda, 1833 – 1908) biće upamćena kao osnivačica prvog modernog udruženja žena kod Srba: Veliko Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja 1873. Značajan je rad Nine Petrović na polju „podizanja narodne industrije“ kada su „ženske rukotvorine“ postale cenjeni izvozni proizvod a žene na selu dobile mogućnost zaposlenja i zarade. Za zasluge koje je svojim radom u korist žena i omladine učinila, Nina Petrović je odlikovana počasnim članstvom Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja Beogradskog Ženskog Društva, a odlikovana je i „srpskim Ordenom Krsta“.

Julija Sida Paču (Novi Sad, 1851 – Zrenjanin, 1920) je nasledila Ninu Petrović na mestu načelnice Veliko Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja gde je ostala više od deset godina. Bila je muzički obrazovana.Koncertirala je na besedama, a ogledala se i u komponovanju.

Julija Sida Paču

Sofija Ajvaz (Velika Kikinda, 1859-1931) biće zapamćena kao pedagoškinja i jedno vreme predsednica Veliko Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja.

Sofija Ajvaz

Danica Lotić (Velika Kikinda, 1870-1935) je bila istaknuta članica i liderka Veliko Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, u Temišvaru i Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja. Biće zapamćena kao članica Pevačkog društva `Gusle`.Tokom I svetskog rata radila je kao dobrovoljna bolničarka u Aleksincu i Vrnjačkoj Banji.

Danica Lotić

Danica Lazić, članica i predsednica Veliko Kikindske Dobrotvorne Zadruge Srpkinja (1929-1941) biće zapamćena po dobrotvornim akcijama koje je organizovala. Ideju udruživanja žena u dobrotvorne organizacije u Novi svet prenela je Zorka Nikolas Ćoškov (Velika Kikinda,? – Detroit,?). Ona je bila osnivačica i predsednica Kola srpskih sestara u Detroitu, Saveza Kola srpskih sestara u Americi i počasna članica Kola srpskih sestara u Beogradu.

Danica Lazić

Slobodanka Acigan-Sredojev (Velika Kikinda, 1919 – Kruševac, 1943) je kao studentkinja prava bila aktivna u sindikatu i uz Klaru Feješ i Jovanku Dadu Lipovanov jedna je od organizatorki velikog radničkog štrajka 1936. Bila je i jedna od osnivačica Kulturno umetničkog društva Seljačko kolo (1938) gde je bilo dosta žena. Iste godine žene Kikinde su svečano proslavile 8. mart a o značaju praznika govorile su Slobodanka Acigan, Dada Lipovanov i Klara Feješ. Sledeće godine S. Acigan, D. Lipovanov i K. Feješ organizovale su i vodile analfabetske tečajeve, a uz Olgu Nadoški, Rakilu Marković, Melaniju Granfil i Lidiju Aldan organizovale su 1940. I rukovodile radom Ženskog pokreta u Kikindi. Slobodanka Acigan je bila članica KPJ i SKOJ-a. Zbog svog aktivističkog rada često je otpuštana s posla. Godine 1941, pre kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Slobodanka Acigan je morala da pređe u ilegalu, a po direktivi KPJ otišla je u Srbiju gde je streljana u Kruševcu (Bagdala) 1943.

Slobodanka Acigan-Sredojev

Zora Krdžalić – Zaga (Bašaid, 1914 – Novi Sad, 1961) se kao studentkinja u Beogradu uključila u napredani studentski pokret. Aktivnost je nastavila i po završetku studija filozofije kao suplentkinja gimnazije u Petrovgradu /Zrenjaninu/. Članica KPJ postala je 1939.U Narodnooslobodilački pokret uključila se odmah po izbijanju ustanka 1941, a po zadatku je prešla u Srem krajem 1942. Sledeće godine je izabrana za sekretara Sreskog komiteta KPJ za srez Ilok, a tu dužnost je obavljala do oslobođenja. Nosilac je Partizanske spomenice 1941. Posle oslobođenja obavljala je odgovorne političke funkcije – bila je članica Okružnog komiteta KPJ za zrenjaninski i novosadski okrug i Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Srbije za Vojvodinu. Bila je članica Pokrajinskog odbora AFŽ-a Vojvodine zadužena za kulturu i propagandni rad. Birana je i za saveznu poslanicu.

Zora Krdžalić Zaga

Lidija Aldan (Jekaterinburg, 1921 – Kozjak, 1942) je pred Drugi svetski rat bila studentkinja medicine. Članica SKOJ-a je bila od 1937, a KPJ od 1938. Uspešno je izvršavala postavljene zadatke i organizovala ilegalan rad kao sekretarka MK SKOJ –a i članica PK SKOJ-a za Vojvodinu. Da je ne bi uhapsili fašisti izvršila je samoubistvo.

Lidija Aldan

Feješ Klara (Budimpešta, 1921 – Bačka Palanka, 1943) je pred Drugi svetski rat bila studentkinja medicine, a 1941. je bila članica OK SKOJ-a za severni Banat. Članica OK SKOJ-a za Bačku i Baranju postala je 1943. Učestvovala je u štampanju prvih brojeva Slobodne Vojvodine. Poginula je, sa dvojicom drugova, u obračunu sa mađarskim agentima i žandarmima u Bačkoj Palanci. Bila je članica KPJ od 1940.

Feješ Klara

Melanija Gajčić-Nikolić (Velika Kikinda, 1829-1912) je jedna od najvećih ktitorki Srpske pravoslavne crkve. Podigla je manastir sv. Trojice, zaveštala „300 jutara oraće zemlje” i kuću u Kikindi u kojoj je danas Osnovna škola `Đura Jakšić’.

Melanija Gajčić-Nikolić

Darinka Bulja (Velika Kikinda, 1877 – posle 1914) književnica i prevoditeljka započela je književni rad 1906. u listu Ženski svet gde su joj objavljeni prvi prevodi, a prve priče su objavljene u istom listu 1907. Matica srpska je štampala njene knjige Posledice domaćeg vaspitanja (Novi Sad 1909-1910) i Kroz trnje i cveće (Novi Sad, 1911). Jedna je od retkih književnica toga doba koja piše o “malim sredinama” i o načinu života koji se već tada menjao. Biće zapamćena i kao jedna od urednica knjige Srpkinja – njezin život i rad njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas, koju je izdala Dobrotvorna Zadruga Srpkinja iz Iriga 1913. Radi se o svojevrsnoj riznici biografskih, istorijskih i drugih podataka važnih za praćenje razvoja ženskog pokreta u 19. veku.

Darinka Bulja

Magdalena Tinković -Prvi fudbalski stadion je u Kikindi izgrađen 1922. Zahvaljujući poklonu Magdalene Tinković koja je Velikokikindskom sportskom klubu Kosovo darovala komad zemlje između Stevačeve bare i Barande. Kikinda danas ima i Ženski fudbalski klub „Kikinda“ koji se takmiči u II ligi Srbije za žene, grupa Sever.

Magdalena

Vida Vulko Varađanin (Velika Kikinda, 1871 – Novi Sad, 1957) muzičarka i aktivistkinja ženskog pokreta je kao petnaestogodišnjakinja koncertirala na svetosavskim besedama i dobrotvornim koncertima. Zna se da je kao pijanistkinja imala uspešne koncerte u Novom Sadu, Pančevu, Somboru, Velikoj Kikindi. Njen dom u Novom Sadu je bio središte novosadskog muzičkog života. Sa grupom muzičarki i muzičara u Novom Sadu je osnovala 1924. Žensko muzičko udruženje . Biće zapamćena kao aktivistkinja i članica Upravnog odbora Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja i predsednica novosadskog Odbora Društva crvenog krsta između dva svetska rata.

Vida Vulko Varađanin

Milica Jelisaveta Mica Bandić (Velika Kikinda, 1891 – Beograd, 1961) je završila Konzervatorijum za muziku i dramsku umetnost u Beču. Najveći deo umetničkog rada ostvarila je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Uloge: Julija (Romeo i Julija), Gonerila i Regana (Kralj Lir), Jelena (San letnje noći), Judita (Urijel Akosta), Sonja (ujka Vanja), Žermena (Posao je posao), Olga (Golgota) i druge.

Milica Jelisaveta Mica Bandić

Linka Beleslin (Velika Kikinda, 1914 – Kikinda, 1984) je radila kao nastavnica u Građanskoj školi, Gimnaziji i Osnovnoj školi `Jovan Popović`. U periodu 1953- 1969. je bila je direktorka Škole učenika u privredi. Aktivno je radila u organizacijama AFŽ-a, a jedno vreme je bila odbornica Skupštine opštine Kikinda. Odlikovana je Ordenom rada III reda. Danica Bandić (Zagreb, 1871 – Beograd, 1950) je po završetku  Učiteljske škole u Somboru radila kao učiteljica u Kikindi. Biće zapamćena kao osnivačica Devojačkog sokola (1921), Društva za prosvećivanje žene, Zanatske ženske škole i rediteljka Velikokikindske srpske dobrovoljne pozorišne družine. Književne radove je počev od 1897. objavljivala u listovima:Ženski svet, Branik, Spomenak, Bosanska vila, Brankovo Kolo, Letopisu Matice srpske, Golubu, Književnom severu, Našem listu i drugim.Objavila je sledeće knjige: Tetka Danina knjiga (1908), Tera baba kozliće (1923), Emancipovana (1923), Šta lasta pripoveda (1924), Za-čarani šegrt (1925), Vilin dar (1927), Prva zapovest (1927), Puna kola priča (1927), Dialozi (1928), Monolozi (1928), Tamo amo po prirodi (1928), Doživljaji pastirčeta Jovana (1930), San i java (1931),  Od proleća do zime (1932), Devojka sa zlatnim rukama (1934), Vesela čitanka (1934), Prvi put (1934), Priče iz gradine (1935) i druge.

Linka Beleslin

Darinka Mandić-Belodedić (Mokrin, 1912 – Kikinda, 1993) je jedno vreme bila direktorka Gimnazije u Kikindi. Biće zapamćena i kao osnivačica Centra za obrazovanje radnika društvenih delatnosti `Dušan Vasiljev`i kao predsednica Opštinske konferencije za društvenu aktivnost žena . Bila je članica Pokrajinskog odbora Sindikata prosvetnih radnika.

Darinka Mandić-Belodedić

Anka Krstonošić (Novi Bečej, 1919 – Kikinda, 2003) je radila kao profesorka u gimnazijama u Kikindi i Somboru, Učiteljskoj školi (Sombor) a zatim i kao direktorka Pedagoške akademije u Kikindi (1973-1977). Bila je aktivna u strukovnim udruženjima i organizacijama: Prosvetno-pedagoškom zavodu, Udruženju učitelja, nastavnika i profesora i Republičkom odboru sindikata radnika društvenih delatnosti. Zaslužna je za obnavljanje rada  Pevačkog društva `Gusle` na čijem je čelu bila u periodu 1967-1973. Bila je aktivna u radu Crvenog krsta i Opštinske konferencije za društvenu aktivnost žena.

Anka Krstonošić

 

 

 

 

Actuel doo 2017  Unapređenje web platforme Kikindskog informativnog portala "Civilon" podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

Ulogujte se

ili    

Forgot your details?

Create Account