INTERVJU | Jelena Marinkov: Jedan teskoban svet

Jelena Marinkov, mlada Kikinđanka i studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu, dobitnica je 11. nagrade „Đura Đukanov“ za prvu zbirku pripovedaka mladih autora pod naslovom „Ispuštene priče“.

Stvaralaštvo Jelene Marinkov odlikuju teške i mučne teme, najčešće starost i smrt, kao i brojne trivijalne ili blago komične situacije koje u priče unose izvesnu dozu humora. Jelena Marinkov pripoveda o svakodnevnom životu i svakodnevnim situacijama, iako se lako stiče utisak da likovi, precizno predstavljeni kroz emocije ili ritam pripovedanja, potiču sa margine društva, često se predstavljajući prenaglašeno u svojoj prirodnosti. Na kraju svake priče formira se utisak bezizlaznosti iz tog pomalo grotesknog a sveprisutnog sveta.

Razgovarali smo sa Jelenom Marinkov o književnosti, kulturi i književnom sazrevanju kroz koje prolazi svaki mladi stvaralac.

 

Prošlo je već skoro dva meseca od kada ste dobili nagradu „Đura Đukanov“. Možete li sada, kada su se utisci donekle slegli, reći kakav je značaj ona imala za Vas?

jelena marinkovSve do dodele nagrade „Đura Đukanov“ nisam imala gotovo nikakvu svest o tome da će moja zbirka priča biti objavljena. Imati objavljenu zbirku u dvadeset drugoj godini – neverovatna stvar! Ne zavaravam se time da će knjiga dospeti do čitalaca koji ne pripadaju krugu mojih prijatelja ili poznanika, ali to što sam dobila nagrada „Đura Đukanov“ može se smatrati dobrim početkom. Mladim ljudima su najbitniji podsticaj i afirmacija, kao i izvestan stepen zastupljenosti, makar i u uskim okvirima, a čini mi se da mi je ova nagrada donela sve to.

 

Kada je počelo Vaše interesovanje za književnost? Koje biste pisce izdvojili kao posebno važne u toku svog književnog sazrevanja?

Moja sklonost ka čitanju i pisanju razvijala se tokom školovanja, da bi kulminirala  na studijama, kada sam razvila potpuniji čitalački senzibilitet i osetila potrebu da se i sama literarno izrazim. Kao pisce koji su posebno uticali ne samo na moje stvaralaštvo nego i na način mog mišljenja o književnosti izdvojila bih Hemingveja, Mana, Markesa, Apolinera, Prevera, Crnjanskog, Krležu, Majakovskog, Šekspira, Vasiljeva… Poduži je spisak i mogla bih još nabrajati.

 

Da li ste kao mlada autorka, u toku školovanja u Kikindi, imali podršku i podstrek za stvaranje? Koliko je značajna bila uloga formalnog, a koliko neformalnog obrazovanja?

Na nekom najmlađem uzrastu i najosnovnijem nivou interesovanja za srpski jezik i književnost pomenula bih podršku koju mi je pružila nastavnica srpskog jezika, Nataša Ivetić. Definitivno najveću pomoć i podstrek u književnim i književnonaučnim oprobavanjima dobila sam od profesora Srđana Srdića, u nekoj vrsti neformalnog formalnog obrazovanja.

 

Žiri je posebno istakao energiju i ritam pripovedanja, kao i to da pišete o svakodnevnom životu i običnim ljudima. Pritom, čini se da čitava zbirka ima dominantnu atmosferu otuđenosti i usamljenosti. Da li tako vidite savremenog čoveka, ili Vaši junaci dolaze sa margine društva?

Da, nekako sam se najviše usredsredila na mučnu svakodnevicu. Atmosfera u mojim pričama odražava jedan teskoban svet, koji opterećuje likove toliko da su oni potpuno dezorijentisani, otupeli i ugroženi, obuzeti osećanjem neizvesnosti i nepostojanosti egzistencije, pojačanim materijalno i duhovno oskudnom svakodnevicom. Mislim da se takva atmosfera u potpunosti odrazila u ritmu i načinu pripovedanja, ali i u kompoziciji i izvesnim elementima mojih priča (u funkciji sna, boja, u simbolici predmetnosti). Likovi nisu nužno s margine društva, štaviše, smatram da svaki čovek na neki način nužno jeste marginalac u svetu kakav sam pokušala da prikažem.

 

Prilikom čitanja kao najučestalije slike nameću se starost (naročito starice) i smrt. Gotovo u svakoj priči pojavljuje se neka stara osoba. Zbog čega su stari dobili posebno mesto u Vašim pričama?

Fenomen starosti povezan je s motivom smrti, koji se provlači kroz sve priče. Smrt je jedna od najučestalijih tema u književnosti, i često je u književnim delima povezana sa starošću, a ja sam želela da kroz taj period čovekovog života naglasim sveprisutnost smrti, koja je jedina prava ljudska konstanta. Naravno, ne pišem ja ni o čemu novom. Ili, kako kaže Ham u Beketovoj drami „Kraj partije“: „Kraj je u samom početku,a ipak idemo dalje.“ Sve je besmisleno naspram smrti kad bolje razmislimo, ali ipak se mora ići dalje.

 

jelena marinkovNagrada „Đura Đukanov“ nije prva nagrada koju ste osvojili za stvaralaštvo. Pišete li trenutno još nešto sem kratkih priča i kakvi su dalji planovi kada je u pitanju Vaše književno angažovanje?

U poslednje vreme bila sam usmerena na pisanje kratkih priča, mada sam počela s pesmama i mislim da mi oba modusa podjednako odgovaraju. Pišem i seminarske radove, koji se mogu smatrati nekom vrstom malih naučnih ogleda, te bih želela da se bavim i pisanjem kritičkih i teorijskih radova.

 

Kako komentarišete stanje u Kikindskoj kulturi? Ispunjava li kulturna scena potrebe mladih umetnika?

Političko i ekonomsko stanje u čitavoj državi, pa i u kikindskoj opštini, nalazim standardno lošim. Ko još razmišlja o kulturi?! Za kulturu se u našoj državi izdvaja sramno mala svota novca, a i sami pojmovi kulture i umetnosti su obesmišljeni, gotovo sve je vulgarizovano i komercijalizovano do krajnjih granica. Kulturne scene u većim gradovima još i mogu ispuniti određene potrebe i pomoći razvoj mladih umetnika, što u Kikindi svakako nije slučaj.

 

Šta biste preporučili čitaocima CIVILON-a?

Čitaocima CIVILON-a preporučila bih da pokušaju da se kulturno osveste, ako to već nisu učinili, u skladu sa svojim sklonostima i interesovanjima. Ako ne zvanična kultura, uvek je tu neka subkultura. Samo treba bežati od trivijalnosti.

 

Poslušajte priču „Blue Highway“ Jelene Marinkov.

 

Jelena Marinkov je rođena 1993. godine u Kikindi, gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju „Dušan Vasiljev“. 2012. godine ponela je nagradu za najbolju pesmu na 10. Književnom konkursu učenika iz Banata u organizaciji Regionalnog centra za talente „Mihajlo Pupin“ iz Pančeva, a iste godine je osvojila i prvo mesto na Republičkom takmičenju talenata iz oblasti književnosti. Objavljivala je priče i pesme u književnim časopisima Avangrad, Severni bunker i Ulaznica. Trenutno je studentkinja završne godine Filološkog fakulteta u Beogradu.

 

Razgovor vodila Jelena Blanuša.

Actuel doo 2017  Unapređenje web platforme Kikindskog informativnog portala "Civilon" podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

Ulogujte se

ili    

Forgot your details?

Create Account