INTERVJU | Zoran Tornjanski: U potrazi za Zemljom meda i mleka

Zoran Tornjanski je mladi autor iz Kikinde čija je knjiga „Zemlja u kojoj teče med i mleko“ ove godine izašla u okviru konkursa koji raspisuje Banatski kulturni centar u saradnji sa opštinom Kikinda. Kikindskoj javnosti Zoran je poznat odranije kao član hip hop benda MBC. Razgovarali smo sa Zoranom o književnosti, muzici i svemu onom što ga pokreće na stvaranje.

Knjiga je izašla uoči Sajma knjiga u Beogradu kada je imala i prvu promociju. Možeš li nešto više da nam kažeš o tome?

Knjiga je izašla preko konkursa koji raspisuje Banatski kulturni centar (BKC) sa našom opštinom. To je prva knjiga, moja prva knjiga, i kao takva se našla na Beogradskom sajmu knjiga, tamo je promovisana, i ja mogu reći da mi je jako drago što se moja knjiga, neki moj rad, da tako kažem, našao na Sajmu koji je u našoj zemlji za izdavaštvo najznačajnija manifestacija. Samim tim, počastvovan sam. Imao sam priliku da sa drugim autorima BKC izložim u par rečenica knjigu, o čemu sam pisao, koji su motivi, itd. Mislim da je to dobar početak i dobra odskočna daska, prvi korak u pravcu pisanja, i svakako velika motivacija za mene da nastavim.

Kako si došao na ideju da pišeš knjigu i od kada pišeš?

Pišem već dugo. Ranije su to bili tekstovi religioznog tipa, a pre toga sam se dugo godina bavio muzikom i napisao mnogo pesama. Ali ova knjiga je nešto potpuno drugačije od svega toga. Godinama sam inspirisan pričom o zemlji u kojoj teče med i mleko, odnosno obećanoj zemlji. Imao sam to na srcu: da sastavim sve u jednu veću priču u kojoj bih mogao da opišem put do te zemlje. Odlučio sam se i ne mogu da kažem da je to bilo nešto što sam nameravao, planirao da radim, više je to bilo neko breme koje sam imao – morao sam to da uradim. Pre godinu i po dana sam počeo da pišem, i ne mogu reći da je bilo lako pisati, da sam uživao ili lebdeo. Bilo je momenata kada sam hteo da odustanem, bilo je momenata kad sam se zapitao „šta ja ovo radim?“, ali stvarno sam zahvalan Radovanu Vlahoviću koji bi me u momentima kada smo se sreli motivisao da dodatno nastavim. Tako sam nastavio sa pisanjem, a knjiga je završena na leto 2015. Konkurisao sam tada i, eto, dogodilo se da je knjiga izabrana na konkursu. Na prvom mestu, zahvalan sam Bogu jer je ova knjiga tu gde jeste, i što će čitaoci moći da čitaju moju priču.

Kakva je forma knjige? Možeš li kratko opisati sadržaj svoje knjige čitaocima?

Mislim da forma knjige ne može da se definiše u jednom pravcu, ali recimo da je to neka mešavina, kako je to već Radovan Vlahović nazvao: eseja, kratkih priča, može da bude i roman, ili možda religiozno delo. Dok sam pisao, ja sam to osećao kao roman.

U knjizi se radi o mladiću koji se zove Adam, on je rob u drevnoj zemlji Misraim. Adam odrasta u toj zemlji i preuzima posao koji njegova porodica već generacijama radi, a to je izrada cigle. To je jako težak život, težak rad, i Adamu je teško, ali je nemoguće da pobegne jer je on rob u zemlji koja je strogo čuvana od strane vojnika i vlasti. Adam još u detinjstvu od svoje bake čuje priču o tome da postoji neka obećana zemlja, Zemlja u kojoj teče med i mleko, i da je ona predodređena za njega i njegov narod, njegovu porodicu i njegovo pleme. On tada biva zainteresovan za ideju o obećanoj zemlji, i to ga motiviše da nastavi da se bori, ali u toku svog odrastanja uviđa da je nemoguće pobeći iz zemlje u kojoj živi. Ipak,  Adam od svojih prijatelja i kasnije sluša priče o Zemlji u kojoj teče med i mleko, čuje da je to zemlja koja zaista postoji i da je tamo moguće živeti slobodno, punim plućima. To je zemlja bogata vegetacijom i predivnim plodovima. Ne bih dalje da otkrivam, samo ću reći da knjiga dalje prati njegov izlazak iz Misraima, zemlje ropstva, i put do te obećane zemlje, kao i sve prepreke, iskušenja, testove i borbe koji ga čekaju na tom putu. Na tom putu ga prati i pomaže mu jedna vrlo važna osoba, bez koje ne bi mogao da uspe. Želim da dodam da sam u ovu knjigu uneo deo svog života, svoje prošlosti, sadašnjosti, kao i neki pogled u budućnost.

Možeš li nešto da nam kažeš o svom bavljenju muzikom, bio si član grupe MBC? Kako si iz tog hip hop sveta prešao u svet književnosti?

Počeo sam da se bavim muzikom rano, još u petom razredu. Prijatelj i ja smo počeli da pišemo tekstove i da repujemo uz pomoć nekih bitova. Kasnije se ta priča pokrenula, uozbiljili smo se, i došlo je do toga da izdamo nekoliko oficijalnih albuma. Radili smo na spotovima, i ti su se spotovi emitovali na nekoliko nacionalnih televizija, između ostalog i na srpskom MTV-u. Po meni je hip hop više od muzike, to je kompletan život hip hop kulture, i stvarno smo živeli u tome. I dan danas znam zašto sam to voleo, to je jednostavno bilo deo mog života. Ali, pre svega, moja ljubav je bila u tim tekstovima koje sam pisao. Osnovna je stvar u hip hop muzici, prema mom mišljenju, iako se mnogi izvođači ne bi složili, baš tekst. Ostalo – muzika, tehnika, ritam – važni su, ali to je nešto što prati tekst. Od šestog razreda sam počeo da pišem tekstove sa određenom tematikom, bilo je i šaljivih tema, i nekih opuštenijih, ali bile su dosta i ozbiljne: govorili smo o borbi za opstanak i život u ovoj zemlji, o teškim uslovima, iskušenjima, o raznim stvarima. Uglavnom su to bile neke pozitivne teme: želeli smo poboljšamo naš život, da pomognemo drugima, to je motivisalo našu muziku. Kada se sve to završilo, kada sam se zasitio (a trebalo je oko 15 godina da se to desi) izgubio sam želju da repujem, izgubio sam želju da provodim sate u studiju, u smišljanju takvih tekstova, na nastupima i svemu ostalom. Ali iz svega toga ostala je ljubav prema pisanju. Tada sam shvatio da je to i bila moja najveća ljubav u svemu tome. Sve ostalo je bilo dobro, interesantno, ali pisanje je bilo na prvom mestu. Nakon toga sam počeo da pišem tekstove koji su bili potpuno drugačiji, to je ostalo i dan-danas neka moja strast, koju sam spontano otkrio.

Pošto se već dugo baviš pisanjem, da li je neka nova knjiga u planu?

Ne pišem pesme već oko tri godine, što ne znači da neću više nikad pisati. Nastavljam da pišem ono što sam i ranije radio, a to su tekstovi koji su inspirisani mojim životom na prvom mestu, mojom verom u Boga, testovi inspirisani čitanjem razne druge hrišćanske literature, a na prvom mestu tu je Biblija ili Sveto pismo, knjiga koju čitam čitav život. Sve to u kombinaciji sa mojim životom inspiriše sve moje tekstove, a inspirisalo je dosta i ovu objavljenu knjigu. Svakako nastavljam da pišem tekstove tog tipa, koji se mogu pročitati i na raznim internet portalima.

Počeo sam da pišem novu knjigu podstaknut uspehom ove.  Usnio sam san koji me je inspirisao da pišem. Kada sam se probudio znao sam sve, iz tog sna dobio sam ideju, tako da pišem novu knjigu. Planiram da nastavim, što ne znači da razmišljam o književnoj karijeri, ali imam ideju i inspiraciju za dalji rad.

Zoran Tornjanski je rođen 1987. Godine u mestu IPP Banat u opštini Kikinda. Po obrazovanju je strukovni menadžer. Dugi niz godina se bavio muzikom kao član hip hop benda MBC sa kojim je ostvario zapažen uspeh.  Trenutno je posvećen pisanju, a pored knjige „Zemlja u kojoj teče med i mleko“ svoje tekstove objavljuje na raznim internet portalima. Zaposlen je na poziciji snimatelja na RTV VK.  

Actuel doo 2017  Unapređenje web platforme Kikindskog informativnog portala "Civilon" podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje

Ulogujte se

ili    

Forgot your details?

Create Account